Zašto vaše tajlandske kolege uvek kažu „U redu“, a onda se ništa ne desi?

Da li ste se ikada našli u ovakvoj situaciji?

S entuzijazmom ste predstavili predlog tajlandskom kolegi ili partneru, on se nasmešio, klimnuo glavom i uljudno rekao „U redu“ (ครับ/ค่ะ, krap/ka). Pomislili ste, „Odlično, stvar je rešena!“

Međutim, prošlo je nekoliko dana, a projekat uopšte nije napredovao. Kada ste ponovo pitali, on je i dalje imao nevin osmeh na licu. Počeli ste da se pitate: „Da li me zavlače? Ili uopšte nisu razumeli?“

Nemojte žuriti sa zaključcima. Moguće je da niste naišli na „nepouzdanog“ zaposlenog, već da niste uspeli da se „uključite“ na pravi „kulturološki kanal“.

Pravi kod komunikacije leži izvan jezika

Često mislimo da nam učenje stranog jezika daje „ključ za sve“ za komunikaciju. Ali jedan vrhunski interkulturalni savetnik podelio je sledeći uvid: Jezik je samo površina komunikacije, pravi kod se krije u kulturi.

Zamislite da je komunikacija kao slušanje radija.

Imate vrhunski radio (vaše jezičke veštine) koji može da prima različite signale (reči i rečenice). Ali ako ne znate na kojem „kanalu“ druga strana emituje, uvek ćete čuti samo šuštanje, ili ćete potpuno pogrešno razumeti.

Na Tajlandu se ovaj ključni kulturološki kanal naziva „เกรงใจ“ (Kreng Jai).

Ova reč se teško direktno prevodi; ona objedinjuje više značenja poput „obzirnost, ljubaznost, ne želeti nekoga opterećivati, poštovanje“. U ovakvoj kulturnoj atmosferi, direktno odbijanje ili iznošenje prigovora smatra se vrlo nepristojnim, čak i agresivnim ponašanjem.

Dakle, kada vaše tajlandske kolege kažu „U redu (krap/ka)“, na njihovom „Kreng Jai“ kanalu, pravo značenje je:

„Čuo sam/la, primio/la sam vašu poruku.“ (Ali to ne znači da se slažem)
„Ne želim da vas osramotim, pa ću vam uljudno odgovoriti.“ (A da li je izvodljivo, moraću da razmislim o tome).
„Imam neke nedoumice, ali sada nije zgodno da ih direktno kažem.“

Vidite li? Vaše „Da“ je zapravo samo „Poruka primljena“. Iako govorite očigledno istim jezikom, kao da živite u dva paralelna sveta.

Kako se uključiti na pravi „kulturološki kanal“?

Dakle, kako razbiti ovu „uljudnu tišinu“ i čuti ono što se zaista misli? Taj savetnik podelio je slučaj koji je radio za jednu veliku avio-kompaniju.

Strani menadžeri te kompanije susreli su se sa istim problemom: uporno su naglašavali „vrata moje kancelarije su uvek otvorena“, ali lokalni zaposleni nikada nisu samoinicijativno davali povratne informacije. Menadžeri su smatrali da zaposleni nemaju volju za komunikaciju.

Ali savetnik je precizno ukazao: Problem nije u zaposlenima, već u načinu komunikacije.

Za zaposlene koji su duboko pod uticajem „Kreng Jai“ kulture, direktan ulazak u šefovu kancelariju da bi „izneli mišljenje“ predstavlja ogroman rizik. Boje se da ne osramote šefa i brinu se da će upasti u nevolju.

Stoga je savetnik uspostavio anonimni kanal za povratne informacije. Zaposleni su mogli da prenesu bilo kakva pitanja, brige ili sugestije putem ovog sigurnog „utočišta za poveravanja“. Savetnik bi ih prikupio, a zatim ih objedinjeno izveštavao menadžmentu.

Rezultat? Povratne informacije su pristizale poput plime. Sva pitanja koja su nekada bila „prekrivena“ tišinom, jedno po jedno su isplivala na površinu.

Ova priča nam govori o tri jednostavna trika za „podešavanje frekvencije“:

Naučite da „slušate“ tišinu. U tajlandskoj kulturi, tišina i oklevanje nisu znak „nedostatka ideja“, već snažan signal da „ovde postoji problem koji treba da rešite i kojem treba da posvetite pažnju“. Kada druga strana ćuti, ne treba da požurujete, već da stvorite sigurnije okruženje i na suptilniji način razumete njihove brige.
Stvorite sigurno „utočište za poveravanja“. Umesto da tražite od zaposlenih da budu „hrabriji“, bolje je izgraditi im siguran most. Bilo da je to anonimna kutija za sugestije ili imenovanje posrednika, ključno je da se osećaju da je iznošenje iskrenih misli „bez rizika“.
Ne oslanjajte se samo na jedan izvor informacija. Ako informacije dobijate samo preko svog prevodioca ili sekretarice, verovatno su „filtrirane“ i „ulepšane“. Aktivno izađite, uspostavite kontakte sa ljudima na različitim nivoima i u različitim odeljenjima, kako biste sklopili kompletnu sliku. To je pravi način da razumete tržište, a ne da živite u „čauri informacija“.

Jezik je početak, povezivanje je krajnji cilj

U krajnjoj liniji, krajnji cilj učenja jezika nije dodavanje još jedne veštine u životopis, već uspostavljanje istinske i duboke veze sa ljudima iz drugog sveta.

Samo poznavanje rečnika i gramatike je kao da ste naučili samo kako da kucate na tastaturi, a ne znate kako da se povežete na internet. Razumevanje kulture je ta „mrežna žica“ koja vam pomaže da se povežete na internet i vidite širok svet.

Naravno, pre nego što duboko razumemo svaku kulturu, potreban nam je alat za započinjanje prvog razgovora. U prošlosti, jezička barijera je bila najveća prepreka, ali sada, pametne aplikacije za ćaskanje poput Intent-a, sa ugrađenom moćnom AI funkcijom prevođenja, omogućavaju vam da lako započnete razgovor sa ljudima iz bilo kog dela sveta. Ona vam je srušila početnu jezičku barijeru, dajući vam priliku da izgradite širu mrežu kontakata i da lično iskusite kulturološke detalje koje ne možete naučiti iz knjiga.

Sledeći put, kada se budete pripremali za ulazak na novo tržište, ili kada budete sarađivali sa partnerima iz različitih kulturnih pozadina, zapamtite:

Ne pitajte samo „Šta su rekli?“, već i „Šta nisu rekli?“.

Kada budete mogli da razumete jezik iza tišine, ovladaćete pravom umetnošću interkulturalne komunikacije.