Zašto tvoji prevodi uvek „nisu baš to“?

Jesi li se ikada susreo sa ovakvim iskustvom?

Vidiš sjajnu rečenicu na engleskom i želiš da je prevedeš prijatelju, ali kada je izgovoriš, uvek imaš osećaj da „nešto nije u redu“. Ili, ćaskaš sa stranim klijentima putem prevodilačkog softvera, a njihovi odgovori te uvek ostavljaju „u magli“, osećajući da „ima nečega u rečima“.

Često mislimo da je prevođenje samo zamena reči iz jezika A rečima iz jezika B, kao slaganje kockica, gde je dovoljna jedna-na-jedna korespondencija. Ali rezultat je često da složimo nešto što je „ni riba ni devojka“ – svaka reč je tačna, ali kada se spoje, postanu ukočene, čudne, pa čak i potpuno pogrešno protumače originalno značenje.

U čemu je problem?

Jer dobar prevod, u svojoj suštini, nije „zamena reči“, već „kuvanje“.

Ne budi „onaj ko samo traži reči u rečniku“, već budi „glavni kuvar“

Zamislite da u ruci imaš recept. Na receptu piše: so, šećer, soja sos, sirće.

Šta bi uradio kuvar početnik? Strogo bi pratio grame i sve začine sručio u lonac odjednom. A rezultat? Verovatno bi spremio jelo čudnog ukusa, „kulinarsku katastrofu“.

A šta bi uradio pravi glavni kuvar? Prvo bi razmislio: Koje jelo danas spremam? Da li je to svinjetina sa slatko-kiselim sosom ili slana, ukusna dinstana svinjetina? Za koga je ovo jelo? Za Kantonce koji vole blage ukuse, ili za Sičuance koji ne mogu bez ljutog?

Vidiš, isti sastojci (reči), u različitim jelima (kontekstima), drastično se razlikuju po upotrebi, količini i redosledu dodavanja u lonac.

Isto je i sa jezikom.

Ti ukočeni prevodi, „kojima nešto nedostaje“, su poput početnika koji zna samo da „sipa začine“. A zaista dobra komunikacija zahteva „razmišljanje glavnog kuvara“.

Tri tajne „glavnog kuvara“

1. Prvo pogledaj „jelovnik“, pa onda odluči o „načinu pripreme“ (razlikuj prilike)

Ne bi koristio metode pripreme mišelinskog obroka za pripremu običnog doručka kod kuće. Isto tako, prevođenje ozbiljnog pravnog ugovora i prevođenje šale između prijatelja zahtevaju potpuno drugačiji „žar“ (intenzitet) i „začinjavanje“.

Pravni ugovor: Zahteva preciznost i strogost, nijedna reč ne sme biti dvosmislena. To je kao složeno jelo za državnu gozbu, gde ni najmanja greška nije dozvoljena.
Romani i poezija: Teže umetničkom izrazu i lepoti, zahtevaju kitnjaste reči i vešt ritam. To je kao izuzetan desert, ne samo da mora biti ukusan, već i lep.
Svakodnevno ćaskanje: Važni su ljubaznost, prirodnost i autentičnost. To je kao činija tople domaće testenine, želja je za tim osećajem udobnosti i topline.

Pre nego što prevedeš ili progovoriš, prvo se zapitaj: Koje „jelo“ ja to spremam? Da li je to formalna gozba ili opuštena popodnevna čajanka? Kada to jasno shvatiš, izbor tvojih reči i ton već su pola uspeha.

2. Okusi „ukus“, ne gledaj samo „sastojke“ (razumevanje prenesenog značenja)

Mnogi izrazi, njihovo doslovno i pravo značenje mogu biti svetlosnim godinama udaljeni.

Na primer, u engleskom jeziku „Break a leg!“, doslovno prevedeno je „Slomi nogu“, što zvuči kao kletva. Ali njegovo pravo značenje je „Želim ti uspešan nastup!“ (Srećno!). To je kao „ulje“ (yóu) u kineskoj kuhinji, koje u reči „jiāyóu“ (dodaj ulje, ali se koristi u smislu „napred!“, „drži se!“) nema nikakve veze sa jestivim uljem.

To su jedinstveni „ukusi“ jezika. Ako samo buljiš u „spisak sastojaka“ (pojedinačne reči), nikada nećeš osetiti pravi ukus tog jela. Komunikacija među veštim govornicima se ne oslanja na doslovan prevod, već na „čulo ukusa“ koje razume emocije i namere sagovornika.

3. Ne dozvoli da jezik postane „lonac“ (prepreka) u komunikaciji

Većina nas nismo „vrhunski majstori kuhinje“ jezika, i u interkulturnoj komunikaciji lako se „spetljamo“ (postanemo nespretni) dok „kuvamo“.

Želimo da uspostavimo iskrene veze sa ljudima širom sveta, da delimo ideje, a ne samo da razmenjujemo hladne reči.

Ono što nam je potrebno je inteligentni pomoćnik koji razume i „sastojke“ i „kuvanje“.

Upravo to je smisao postojanja alata poput Lingogram-a. On nije samo prevodilac, već više nalik „AI glavnom kuvaru za komunikaciju“ koji te razume. Njegova ugrađena AI prevodilačka funkcija može ti pomoći da razumeš kulturu i kontekst koji stoje iza različitih jezika, hvatajući one suptilne nijanse „koje se samo mogu naslutiti“.

Koristeći Intent, kada ćaskaš sa prijateljima, klijentima ili partnerima, on ti može pomoći da „običan govor“ koji želiš da kažeš predstaviš na autentičan i prirodan način, čineći da se druga strana oseća kao da ćaska sa nekim ko je lokalac. On ti pomaže da srušiš ne jezički zid, već prepreku između srca.

Sledeći put, kada budeš želeo da komuniciraš sa nekim na drugom kraju sveta, zapamti:

Nemoj se više zadovoljavati time da budeš „prenosilac reči“. Pokušaj da razmišljaš, osećaš i stvaraš kao glavni kuvar.

Prava komunikacija nije u tome da druga strana razume tvoje „reči“, već da oseti tvoje „srce“. To je prava magija prevazilaženja jezika i povezivanja sveta.