Zašto je razgovor sa Japancima toliko naporan? Prestanite da učite napamet, jedna "mapa odnosa" će vam razjasniti sve za tren oka.

Da li ste ikada imali ovakav osećaj?

Kada razgovarate sa novim poznanicima, posebno sa kolegama ili klijentima iz različitih kulturnih pozadina, uvek se osećate oprezno, kao da hodate po tankom ledu. U strahu da ne kažete nešto pogrešno, atmosfera odmah postane neprijatna, a u sebi se tiho molite: „Bože, da li je ova rečenica koju sam upravo izgovorio bila previše neumesna?“

Posebno kada učite japanski, suočeni sa složenim „keigo“ (poštovalni jezik), mnogi odmah odustanu. Iako sve znači „reći“, zašto postoji toliko verzija poput 「言う」「言います」「申す」「おっしゃる」?

Ako i vi imate istu nedoumicu, želim vam reći: problem nije u tome što vam jezik nije dovoljno dobar, niti u tome što vam je pamćenje loše.

Problem je u tome što smo navikli da jezik tretiramo kao „problem prevođenja“, zanemarujući nevidljivu „društvenu mapu“ koja stoji iza komunikacije.

Komunikacija nije prevođenje, već pozicioniranje

Zamislite da koristite „GPS za međuljudske odnose“. Svaki put kada komunicirate sa nekim, prvo treba da odredite dve koordinate:

Vertikalna koordinata: Distanca moći (Da li ste vi iznad, ili sam ja?)
Horizontalna koordinata: Psihološka distanca (Da li smo „insajderi“, ili „autsaideri“?)

„Distanca moći“ odnosi se na društveni status, godine ili hijerarhijske odnose na poslu. Vaš šef, klijenti, starije osobe, nalaze se „iznad“ vas; vaši prijatelji i kolege istog ranga su na istoj ravni.

„Psihološka distanca“ odnosi se na bliskost ili udaljenost odnosa. Porodica i bliski prijatelji su vaši „insajderi“ (na japanskom uchi), između vas skoro da nema tajni, a način interakcije je spontan i neformalan. Dok su prodavci u prodavnici, ili klijenti koje prvi put srećete, „autsaideri“ (na japanskom soto), a vaša interakcija prati ustaljeni „društveni scenario“.

Ova mapa određuje koju „komunikacionu putanju“ treba da izaberete.

Jezik je putanja koju birate

Sada, vratimo se na one japanske reči koje zadaju glavobolju:

Kada ćaskate sa bliskim prijateljem, nalazite se na istoj ravni na mapi, a psihološka distanca je nulta. Tada birate „svakodnevnu stazicu“, i koristite najopuštenije 言う (iu).
Kada razgovarate sa strancima ili kolegama sa kojima niste previše bliski, vaš status je jednak, ali postoji određena psihološka distanca. Tada morate krenuti „putem učtivosti“, i koristiti 言います (iimasu) da biste bili prikladni.
Kada šefu ili važnom klijentu podnosite izveštaj, oni su „iznad“ vas i spadaju u „autsaidere“. Tada treba da se prebacite na „ponizan režim“ da biste predstavili svoje postupke, koristeći 申す (mousu) kako biste se ponizili.
Istovremeno, kada pominjete postupke tog šefa ili klijenta, treba da uključite „režim poštovanja“, koristeći おっしゃる (ossharu) kako biste uzdigli drugu osobu.

Vidite, kada shvatite ovu „mapu“, jezik više nije pravilo koje se uči napamet, već prirodan izbor zasnovan na pozicioniranju odnosa. Ne „učite reči“, već „birate putanju“.

Ovo nije samo logika japanskog jezika, već je primenljiva u bilo kojoj kulturi. Razmislite, ne biste razgovarali sa intervjuerom tonom kojim se šalite sa prijateljima, niti biste sa roditeljima ćaskali formalnim rečnikom koji koristite za klijente. Jer u trenutku kada progovorite, vi ste već u sebi tiho završili pozicioniranje.

Ne plašite se da pogrešite put, pokušajte prvo da pogledate mapu

Dakle, da biste zaista savladali jezik i uspostavili duboke veze sa ljudima, ključno nije naučiti napamet svu gramatiku, već razviti „svest o mapi“.

Sledeći put kada se osećate nervozno ili niste sigurni kako da započnete, ne žurite sa pretragom „kako se ovo kaže na engleskom/japanskom“.

Prvo se u sebi zapitajte nekoliko stvari:

Kakva je distanca moći između mene i ove osobe?
Koliko je sadašnja psihološka distanca između nas? Da li smo „insajderi“ ili „autsaideri“?

Kada možete jasno da odgovorite na ova dva pitanja, odgovor o tome kakav ton i rečnik treba koristiti često će se prirodno pojaviti. To je korisnije od bilo koje gramatičke knjige.

Naravno, prilikom istraživanja nepoznate kulturne „mape“, neizbežno je izgubiti se. Tada bi vam pametan vodič mnogo olakšao. Na primer, alat kao što je Lingogram, aplikacija za ćaskanje sa ugrađenim AI prevodiocem. Kada prelazite kulturne i jezičke barijere, i niste sigurni da li je odabir reči prikladan, on vam može pomoći da precizno prenesete svoju dobronamernost i poštovanje, omogućavajući vam da sigurnije uspostavljate veze sa ljudima širom sveta, umesto da „ubijete“ razgovor.

Zapamtite, krajnji cilj jezika nije savršenstvo, već povezivanje.

Sledeći put pre nego što progovorite, ne mislite samo o tome šta da kažete, već prvo pogledajte gde se na mapi zajedno nalazite.

To je prava tajna komunikacije.