Kako je „umro“ latinski jezik, nekadašnja svetska „lingua franca“? Neočekivan odgovor

Često nam se čini da je engleski jezik svuda prisutan, kao da ceo svet mora da ga uči. Ali, da li ste ikada razmišljali da li je u istoriji postojao još neki jezik koji je takođe bio dominantan kao današnji engleski?

Naravno da jeste. To je bio latinski jezik.

Gotovo dve hiljade godina, latinski je bio zvanični jezik Rimskog carstva, jezik nauke, prava, književnosti i diplomatije u Evropi. Njegov status je bio još istaknutiji nego status današnjeg engleskog.

Međutim, ono što je čudno jeste da danas, osim na verskim ceremonijama u Vatikanu, gotovo da ne možete čuti nikoga da govori latinski.

Dakle, šta se desilo sa ovim nekada tako moćnim jezikom? Ko ga je „ubio“?

Nestanak jezika više liči na prenošenje porodičnog recepta

Nemojte žuriti sa zaključcima. Izumiranje jezika nije poput slučaja ubistva; ono je više priča o prenošenju porodičnog recepta.

Zamislite. Postojala je jedna ugledna baka koja je imala tajni recept za izvanrednu supu, jedinstvenog ukusa. Ona je taj recept naučila svu decu u porodici. Dok je baka bila živa, svi su strogo kuvali supu po njenom receptu, tako da se ukus nimalo nije razlikovao.

Kasnije, baka je preminula. Deca su se razišla i nastanila se u različitim gradovima.

• Dete koje se nastanilo pored mora smatralo je da će supa biti ukusnija ako se doda malo morskih plodova.
• Dete koje se preselilo u unutrašnjost otkrilo je da će supa biti bogatija ako se dodaju lokalne pečurke i krompir.
• Dete koje se nastanilo u tropskim krajevima je u supu stavilo neke ljute začine, kako bi otvorila apetit.

Nekoliko generacija kasnije, ove „modifikovane“ supe su se ukusom i načinom pripreme umnogome razlikovale od bakinog originalnog recepta. Svaka se razvila u jedinstvene 'francusku supu od morskih plodova', 'italijansku supu sa pečurkama' i 'špansku gustu supu'.

Sve su one potekle od bakinog recepta, ali originalnu „bakinu supu“ više niko nije pravio. Ona je postojala samo u toj staroj knjizi recepata.

Sada, da li vam je jasnije?

Latinski nije „umro“, on se samo „preobrazio“ u mnogo oblika

Ova priča je sudbina latinskog jezika.

Ona „baka“ je nekada bilo izuzetno moćno Rimsko carstvo. A ta „tajna supa“ je bio latinski jezik.

Dok je Rimsko carstvo, taj „glava porodice“, postojalo, od Španije do Rumunije, svi su govorili i pisali jedinstven, standardizovan latinski.

Ali kada se carstvo raspalo, a centralna vlast nestala, „deca“ – odnosno preci današnje Francuske, Španije, Italije i drugih zemalja – počela su da „modifikuju“ ovu jezičku supu na svoj način.

Oni su, prema svojim lokalnim naglascima i navikama, i integrišući rečnik drugih naroda (na primer, francuski je inkorporirao germanske elemente, španski je apsorbovao arapski), izvršili „lokalnu adaptaciju“ latinskog jezika.

Postepeno, ove „supe novog ukusa“ – to jest današnji francuski, španski, italijanski, portugalski i rumunski jezik – sve su se više razlikovale od prvobitnog latinskog i na kraju su postale potpuno novi, nezavisni jezici.

Dakle, latinski jezik niko nije „ubio“. On nije umro, već se „preobrazio“ u obliku mnogih novih jezika. Evoluirao je, podelio se, poput bakine supe, nastavio je da živi u novim oblicima u domovima svakog deteta.

Šta je onda taj „klasični latinski“ koji danas viđamo u knjigama i koji nam je teško da učimo?

On je poput „porodičnog recepta“ zaključanog u fioci – on beleži najstandardniji i najelegantniji način pripreme u jednom određenom trenutku, ali je zamrznut, ne menja se više, postao je „živi fosil“. Dok je sam jezik nastavio da raste i teče među ljudima.

Jezik je živ, komunikacija je večna

Ova priča nam govori duboku istinu: Jezik je živ, poput života, uvek je u pokretu i promeni.

Danas prividno neuništiva jezička dominacija, u reci istorije, možda je samo jedan trend.

Evolucija latinskog jezika, iako je stvorila bogatu i raznoliku evropsku kulturu, stvorila je i barijere u komunikaciji. „Potomci“ koji govore španski više nisu mogli da razumeju „rođake“ koji govore italijanski.

Ova „slatka muka“ je danas još rasprostranjenija, sa stotinama, pa čak i hiljadama jezika u svetu. Srećom, živimo u eri gde tehnologija može da sruši ove barijere. Na primer, alatke poput Lingogram sa ugrađenim AI prevodom omogućavaju vam laku komunikaciju sa ljudima iz bilo kog dela sveta, bez obzira koliko se njihovi jezički „recepti“ razlikuju.

Evolucija jezika svedoči o toku istorije i ljudskoj kreativnosti. Sledeći put kada se nađete pred stranim jezikom, zamislite ga kao jedinstveno „lokalno jelo“ sa posebnim ukusom. To nije prepreka, već prozor u novi svet.

A sa dobrim alatima, otvaranje tog prozora biće mnogo lakše nego što mislite.