Zašto Japanci koriste „kineski karakter prečicu“ koji smo mi zaboravili?

Da li ste ikada videli ovaj čudan simbol: „々“, dok ste gledali japanske drame ili mange?

Često se pojavljuje u rečima kao što su „人々“ ili „時々“. Kada ga prvi put ugledate, možda ćete biti malo zbunjeni: Da li je to greška u kucanju, ili neki novi internet simbol?

Zapravo, to je „genijalna alatka za lenjivce“, čija je funkcija otprilike jednaka našem „+1“ kada kucamo poruke ili simbolu kvadrata (²) u matematici.

Prečica za „kopiraj-nalepi“

Značenje ovog simbola „々“ je veoma jednostavno: ponavlja prethodni kineski karakter.

• 人々 (hito-bito) = ljudi, odnosi se na ljude
• 時々 (toki-doki) = povremeno, s vremena na vreme, ponekad
• 日々 (hibi) = svakodnevno, svaki dan

Vidite, to je ugrađena „prečica za kopiranje i lepljenje“ u samom jeziku. Zar nije pametno?

Još zanimljivije je to što su mu Japanci dali presladak nadimak, zvan „ノマ“ (noma).

Pažljivo pogledajte simbol „々“, zar ne izgleda kao da su se katakane „ノ“ i „マ“ spojile? Ovaj nadimak ne može biti slikovitiji.

Najpoznatiji nepoznati „kineski karakter“

Ali ono što najviše iznenađuje je to što je ovaj simbol, ispunjen „japanskim karakteristikama“, zapravo pravi „proizvod Kine“, i to sa dugom istorijom.

Potiče iz kineskog kurzivnog pisma (caoshu), a originalni karakter je „仝“ (čita se tóng), što znači „isto“ ili „jednako“. Drevni kaligrafi su, da bi pisali brže, kurzivno pisali „仝“ u obliku „々“.

Već pre 3000 godina, na bronzanim posudama iz dinastije Šang, ova upotreba se već pojavljivala. Na primer, u natpisima koji sadrže „子子孫孫“ (generacija za generacijom), drugi karakter „子“ i „孫“ pisani su kao ponovljeni simbol.

Tako je, ovaj simbol za koji smo mislili da su ga izmislili Japanci, zapravo je mudrost naših predaka. Samo što je u kasnijoj evoluciji savremeni kineski jezik zadržao naviku direktnog ponavljanja karaktera (na primer, „人人“ – „svi“, „常常“ – „često“), dok je japanski jezik zadržao ovaj efikasan „simbol prečicu“ i učinio ga zvaničnim delom svog pisma.

Ovo je osećaj kao da ste otkrili da tajni porodični recept koji vaš komšija koristi stotinama godina, zapravo je izmislio vaš pra-pra-pra-deda.

Jezik je riznica puna skrivenih dragulja

Sledeći put kada vidite „々“, znaćete da to nije nikakav čudan simbol, već „živi fosil“ koji je putovao kroz hiljade godina istorije i povezuje kinesku i japansku kulturu.

U japanskom načinu unosa, samo treba da ukucate onaji (同じ) ili dou (同), i lako ćete ga pronaći.

Svet jezika je tako čaroban, ispunjen ovakvim neočekivanim „skrivenim draguljima“. Iza svakog simbola može se kriti zaboravljena istorija koja povezuje različite kulture. Učenje novog jezika nije samo pamćenje reči i gramatike, već otvaranje vrata ka istraživanju nepoznatih priča.

Ako ste i vi opčinjeni ovakvim međukulturnim pričama i željni da komunicirate bez prepreka sa ljudima širom sveta, onda vam alat kao što je Intent možda može pomoći. Njegova ugrađena funkcija AI prevoda omogućava vam da razgovarate sa bilo kim na svom maternjem jeziku, kao da ste stari prijatelji koji se poznaju godinama, i lako otkrivate više kulturnih tajni.