Zašto sam učio engleski 10 godina, a i dalje sam „nem“?

Da li ste se ikada i vi susreli sa ovakvom nedoumicom: naučili ste gomilu reči napamet, gramatička pravila znate kao vodu, ali čim treba da progovorite, mozak vam se momentalno isprazni?

Uvek smo mislili da je učenje jezika kao građenje kuće: samo ako ima dovoljno cigala (reči) i nacrta (gramatike), jednog dana ćemo moći da sagradimo oblakoder. Ali realnost je da mnogi drže magacin pun građevinskog materijala, a ipak stoje na praznom placu, potpuno zbunjeni.

U čemu je problem?

Danas želim da podelim sa vama jednu mnogo prikladniju metaforu: učenje jezika je, u stvari, više kao učenje plivanja.

Nikada nećete naučiti da plivate na suvom

Zamislite da želite da naučite da plivate. Kupili ste sve knjige o plivačkim tehnikama, od kraula do delfina, istraživali ste potisak vode, ugao zamaha ruku, učestalost udaranja nogama... Čak ste mogli drugima da objasnite sve do tančina.

Ali ako vas pitam: „Da li sada znate da plivate?“

Odgovor je, naravno, „ne“. Zato što nikada niste ušli u vodu.

Isto je i sa učenjem jezika. Mnogi od nas su „giganti teorije, patuljci akcije“. Plašimo se da pogrešimo, plašimo se lošeg izgovora, plašimo se da upotrebimo pogrešnu reč, plašimo se da ćemo biti ismejani. Ovaj strah je poput stajanja pored bazena, sa strahom da nas voda ne proguta.

Ali istina je: ako ne uđete u vodu, nikada nećete naučiti da plivate. Ako ne progovorite, nikada nećete naučiti da pričate.

Uspešni učenici jezika davno su uvideli ovu istinu. Nisu pametniji od nas, već su ranije shvatili tajnu plivanja.

Tri „principa“ plivačkih majstora

1. Prvo uskočite, pa onda mislite o tehnici (Be a Willing Guesser)

Niko ne može prvi put kada uđe u vodu da pliva savršenom tehnikom. Svi počinju da se batrgaju, bore se i popiju po koji gutljaj vode.

Prvi korak majstora jezika je „da se usude da pogode“. Kada žele da izraze neku ideju, a ne znaju tačnu reč, neće se zaglaviti i ćutati. Pokušaće da upotrebe reč sličnog izgovora, ili da „stvore“ reč po logici engleskog jezika, pa čak i da dodaju gestove i izraze lica.

A rezultat? Često, druga strana uspe da razume! Čak i ako pogreše u pogađanju, najviše što se desi je da se nasmeju i ponove na drugi način. Šta je tu velika stvar?

Zapamtite: greške nisu prepreka učenju, već su deo učenja. Usuditi se da „nagađate naslepo“ je prvi korak da skočite sa obale u vodu.

2. Pronađite „drugu stranu“ do koje želite da preplivate (Find Your Drive to Communicate)

Zašto želite da naučite da plivate? Zbog zabave? Zbog zdravlja? Ili da biste se mogli spasiti u hitnoj situaciji?

Isto tako, zašto učite strani jezik?

Ako vam je cilj samo „položiti ispit“ ili „naučiti napamet ovu knjigu reči“, onda ste kao osoba koja bez cilja pluta u bazenu, i lako ćete se osećati umorno i dosadno.

Ali ako su vam ciljevi:

• komunicirati bez prepreka sa onim stranim blogerom kojeg mnogo cenite.
• razumeti intervjue uživo vašeg omiljenog tima.
• putovati sam u stranu zemlju i sklapati prijateljstva sa lokalnim stanovništvom.

Ovi konkretni, živopisni ciljevi su „druga strana“ do koje želite da preplivate. Oni će vam pružiti nepresušan izvor motivacije i učiniti vas spremnim da aktivno komunicirate, razumete i izražavate se. Kada imate snažnu želju za komunikacijom, sve takozvane „prepreke“ i „strahovi“ će izgledati beznačajno.

3. Osetite tok vode, umesto da bubate pravila (Attend to Form & Practice)

Pravi plivači ne recituju u glavi „ruke treba da mašu pod uglom od 120 stepeni“, već u vodi osećaju otpor, prilagođavaju položaj i dozvoljavaju telu da se stopi sa strujom vode.

Isto je i sa učenjem jezika. Umesto da napamet učite „iza ovog vremena ide prošli particip glagola“, bolje je da to osetite kroz upotrebu.

Kada komunicirate sa drugima, podsvesno ćete imitirati njihov način izražavanja, obraćajući pažnju na njihov rečnik i strukturu rečenica. Otkrićete da neki izrazi zvuče „autentičnije“ i „prirodnije“. Ovaj proces „osećanja-imitacije-prilagođavanja“ je najefikasnije učenje gramatike.

To je takozvani „jezički osećaj“, on se ne pojavljuje niotkuda, već ga telo pamti kroz nebrojene „batrganje“ i „vežbe“.

Pronađite bezbednu „plitku vodu“ za početak vežbanja

Čitajući ovo, možda ćete reći: „Sve ovo razumem, ali i dalje se plašim! Gde da vežbam?“

Ovo je kao početnik u plivanju, kojem je potrebna bezbedna „plitka voda“, gde voda nije duboka i spasilac je u blizini, pa može opušteno da vežba.

U prošlosti je bilo teško pronaći takvu „plitku vodu“ za jezik. Ali danas, tehnologija nam je dala najbolji poklon.

Na primer, alat kao što je Lingogram, on je kao vaša ekskluzivna „plitka voda“ za jezik. Ovo je aplikacija za ćaskanje sa ugrađenim AI prevodom, možete lako da komunicirate sa izvornim govornicima širom sveta. Kada ne znate šta da kažete, AI vam može odmah pomoći, baš kao strpljiv trener koji vas savetuje pored uha. Ne morate da brinete da će vaše greške iznervirati drugu stranu, jer je komunikacija uvek tečna.

Ovde možete hrabro da „pogađate“, slobodno da se „batrgate“, i bezbedno da izgradite svoje samopouzdanje i osećaj za jezik.

Prestanite da stojite na obali i zavidite onima koji slobodno plivaju u vodi.

Tajna učenja jezika nikada nije bila u pronalaženju deblje gramatičke knjige, već u promeni vašeg načina razmišljanja – od „učenika“ do „korisnika“.

Od danas, zaboravite na pravila i ispite koji vas čine anksioznim. Pronađite „drugu stranu“ do koje želite da stignete, a zatim hrabro skočite u vodu. Iznenadićete se kada otkrijete da „plivanje“ uopšte nije tako teško, i da je beskrajno zabavno.