Želite da zaista razumete neku zemlju? Ne učite samo reči napamet, prvo naučite njihove "tajne kodove".

Gledajući britanske i američke serije, uvek mislimo da je Božić jelka okićena lampicama, gomila poklona i romantičan sneg. Ali ako zaista popričate sa nekim britanskim prijateljem, otkrićete da je njihov Božić pun raznih "čudnih" tradicija koje vas zbunjuju.

Na primer, zašto insistiraju na tome da jedu povrće koje ni sami ne vole? Zašto moraju da nose jeftine papirne krune za stolom?

Ove, naizgled "apsurdne" navike, zapravo su kao "tajni kodovi" ili "znakovi raspoznavanja" jedne grupe.

Zamislite, članovi tajnog društva se sastaju i imaju set složenih i jedinstvenih gestova — prvo udarac pesnicom, zatim kvačenje prstiju, i na kraju pucanje prstima. Nekome sa strane, ovi pokreti su besmisleni, čak i pomalo glupi. Ali za one "iznutra", svaki pokret predstavlja "mi smo naši", odmah ih zbližavajući.

Isto je i sa kulturom jedne zemlje. Njen najautentičniji, najsržniji deo često nisu veličanstvene građevine opisane u turističkim vodičima, već se krije u ovim pomalo čudnim "tajnim kodovima" koji se prenose sa generacije na generaciju.

Danas ćemo dešifrovati tri "tajna koda" britanskog Božića.

Kod jedan: "Prokelj" koji mora da se jede, iako je neukusan

Glavno božićno jelo Britanaca obično je pečena ćuretina. Ali na tanjiru uvek postoji nešto "magično" — prokelj (Brussels sprouts).

Zanimljivo je to što većina Britanaca, od dece do odraslih, otvoreno izjavljuje da "mrzi" ovu namirnicu. Gorak je i ima čudnu teksturu. Ali iz godine u godinu, neizostavno se pojavljuje na božićnoj trpezi.

To je kao udarac pesnicom iz "tajnog pozdrava" — obavezan, prećutni ritual. Svi se žale "Jao, opet to!", dok ga istovremeno stavljaju u usta. Ovo kolektivno "samoismevanje" i "trpljenje" zapravo postaje jedinstvena zabava i zajedničko sećanje. Ono svakoga podseća: tako je, ovo je naš Božić, čudan ali prisan.

Kod dva: Božićni krekeri koji stvaraju "jeftinu sreću"

Na božićnoj trpezi postoji još jedan nezaobilazan rekvizit: božićni kreker (Christmas Cracker). To je papirna tuba, dvoje ljudi uhvati po jedan kraj, i uz "prasak" ga otvore.

Stvari koje ispadnu iz njega obično vas ostavljaju bez teksta: tanka papirna kruna, jeftina plastična igračkica, i ceduljica sa lošim vicem.

Materijalno gledano, ove stvari su bezvredne. Ali njihov smisao je u tom činu "povlačenja". Morate da sarađujete sa osobom nasuprot vas ili pored vas da biste ga otvorili, taj trenutak iščekivanja i iznenađenja, kao i scena kada svi nose smešne papirne krune i čitaju jedni drugima loše viceve — to je suština.

To je kao kvačenje prstiju iz "tajnog pozdrava" — interakcija koja izgleda detinjasto, ali koja trenutno ruši barijere i stvara radost. Nije bitno šta ste dobili, već to što ste "zajedno" uradili tu glupost.

Kod tri: Kraljičin "godišnji pozadinski zvuk"

Svakog Božićnog popodneva, na televizorima u skoro svim britanskim domovima emituje se Kraljičin božićni govor.

Iskreno govoreći, sam sadržaj govora možda i nije toliko uzbudljiv. Kraljica će sumirati proteklu godinu i gledati u budućnost. Mnogi ga čak i ne gledaju sa punom pažnjom, već ga samo tretiraju kao "pozadinsku muziku" nakon božićnog obroka.

Ali upravo taj "pozadinski zvuk" povezuje celu naciju. U tom trenutku, bez obzira šta ljudi rade — da li spremaju posuđe, ili dremaju na kauču — znaju da hiljade sunarodnika dele isti glas, isti trenutak.

To je kao poslednji pucanj prstima iz "tajnog pozdrava" — signal za kraj, koji potvrđuje osećaj pripadnosti svih. To je tih, ali moćan ritual koji podseća sve na zajednički identitet.

Dakle, videćete, istinsko razumevanje kulture nikada se ne postiže pamćenjem njene istorije ili znamenitosti.

Ključ je u tome da li možete da prepoznate "tajne kodove" skrivene u svakodnevnom životu.

Ovi kodovi se ne mogu pronaći u udžbenicima, niti se mogu razumeti jednostavnim prevođenjem. Najbolji način da ih naučite jeste da vodite stvarne i duboke razgovore sa lokalcima.

Ali šta ako postoji jezička barijera? Upravo je to bila najveća prepreka našem razumevanju sveta u prošlosti.

Srećom, sada postoje alati poput Intent-a. Ova aplikacija za četovanje ima ugrađen vrhunski AI prevodilac, omogućavajući vam da lako komunicirate sa ljudima iz bilo kog dela sveta, na svom maternjem jeziku.

Možete direktno pitati svog britanskog prijatelja: „Ozbiljno, da li zaista jedete taj prokelj?“ Dobićete stvaran odgovor ispunjen životom, a ne standardni odgovor.

Kroz ovakve razgovore, iznova i iznova, polako ćete učiti "tajne kodove" različitih kultura, zaista ulazeći u njihov svet, a ne samo kao posmatrač.

Sledeći put kada vidite bilo koji "čudan" kulturni običaj, pokušajte da razmislite: Da li je ovo možda njihov "tajni kod"? Kakve se priče i emocionalne veze kriju iza toga?

Kada počnete tako da razmišljate, svet će vam se činiti mnogo dubljim i toplijim.

Kliknite ovde i započnite svoje putovanje kroz interkulturalnu komunikaciju