Prestanite da "bubate" reči – jezik se "degustira"

Da li ste se ikada ovako osećali?

Učili ste engleski deset godina, a kad vidite stranca, jedino što znate da kažete je „Hello, how are you?“ Rečnici su vam izlizani od prelistavanja, a čim se okrenete, već ste sve zaboravili. Uložili smo mnogo vremena i truda, pa zašto učenje jezika često deluje kao da „grickamo“ komad suvog i tvrdog hleba – dosadno, bezukusno, i još izaziva probavne smetnje?

Problem možda nije u tome što se nismo dovoljno trudili, već u tome što smo od samog početka pogrešili pravac.

Da li ste „bubali“ recepte, ili ste učili da „kuvate“?

Zamislite, učenje stranog jezika, poput je učenja pripreme egzotičnog jela koje nikada niste probali.

Način na koji mnogi uče strani jezik podseća na to da se debeli kuvar nauči napamet od korica do korica. „So 5 grama, ulje 10 mililitara, pržiti 3 minuta…“ Svaki korak, svaki gram, naučili ste napamet kao pesmicu.

Ali, da li je to korisno?

Vi ste samo „prenosilac recepata“. Ne znate zašto se u ovo jelo stavlja taj začin, ne znate kakva se priča krije iza toga, niti ste ikada sopstvenim rukama osetili teksturu namirnica i temperaturu plamena. Čak i ako ga nekako uspete da napravite prateći recept, to jelo će neizbežno biti „bez duše“.

Isto je i sa učenjem jezika – ako samo „bubamo“ reči i pamtimo gramatiku, a nikada ne razumemo kulturu koja stoji iza tih reči i rečenica, niti ikada razgovaramo sa stvarnim ljudima. Učimo „kostur“ jezika, a ne njegovo živo „meso i krv“.

Pravo učenje jeste da uđete u kuhinju i da sopstvenim rukama „degustirate“ i „kuvate“.

Kako „degustirati“ jezik?

Ako želite da učenje jezika postane živopisno i puno ukusa, morate postati „gurman“, a ne „bubator“.

Prvi korak: Prošetajte po lokalnoj „pijaci“

Nije dovoljno samo gledati recepte, morate pogledati i same namirnice. Ostavite udžbenike, slušajte pesme na tom jeziku, gledajte njihove filmove i serije, čak i prelistajte njihove društvene mreže. Saznajte čemu se smeju, šta ih brine, na šta se žale. To će vam pomoći da shvatite da se iza svake reči i načina izražavanja krije jedinstven „ukus“ lokalne kulture.

Drugi korak: Pronađite „kulinarskog drugara“

Ovo je najvažniji korak. Najbrži način da naučite da kuvate jeste da kuvate sa vrhunskim kuvarom. Isto je i sa učenjem jezika – potreban vam je izvorni govornik, stvarna „osoba“, da vežbate sa njom.

Možda ćete reći: „Gde da ga nađem? Ja sam introvertna osoba, plašim se da ću pogrešiti, šta ako bude neprijatno?“

Upravo tu tehnologija može pomoći. Aplikacije za ćaskanje poput Intent-a stvorene su da reše ovaj problem. Imaju ugrađenu moćnu AI funkciju prevođenja koja vam omogućava da odmah lako razgovarate sa izvornim govornicima širom sveta. Kada vam zablokira misao, može vam pomoći da prekinete neprijatnu tišinu i pretvorite razgovor koji bi možda bio prekinut u izvanrednu priliku za učenje. To je kao da pored vas stoji ljubazni kuvar koji vas u svakom trenutku savetuje i kaže vam: „Presolili ste“ ili „Vatra je taman kako treba“.

Sa ovakvim alatom, više niste sami da se mučite, već imate „jezičkog partnera“ dostupnog bilo kada i bilo gde.

Kliknite ovde i odmah pronađite svog jezičkog partnera

Treći korak: Hrabro „poslužite jelo“

Ne plašite se grešaka. Prvo jelo koje napravite možda će biti preslano ili zagorelo. Ali svaki neuspeh vam pomaže da bolje savladate „temperaturu“ i „začine“. Isto tako, svaka pogrešno izgovorena reč vam pomaže da kalibrišete svoj osećaj za jezik.

Zapamtite, svrha komunikacije nije „savršenstvo“, već „povezivanje“. Kada hrabro progovorite, čak i ako je to samo jednostavan pozdrav, već ste uspešno pretvorili ono što ste naučili u „jelo“ koje se može podeliti sa drugima.

Jezik nikada nije bio disciplina koju treba „osvojiti“, već živahan svet pun ukusa koji čeka da uđete u njega.

Zato, od danas, ostavite taj suvišni „kuvar“.

Pronađite partnera za razgovor, degustirajte, osetite i uživajte u gozbi koju jezik donosi. Taj širi svet čeka da „gozba počne“.