Zašto se prilikom govora "on" uvek podrazumeva kao podrazumevana opcija?
Jeste li ikada imali osećaj: kao da ovaj svet nije skrojen po vašoj meri?
Zamislite da ste levoruki, ali su sve makaze, stolovi, otvarači za konzerve, pa čak i miševi na svetu dizajnirani za dešnjake. Naravno, možete ih koristiti, ali se uvek osećate nekako nezgodno, neprirodno. Osećate se kao „izuzetak“, koji se mora prilagoditi „podrazumevanom“ pravilu.
Zapravo, jezik koji svakodnevno koristimo, baš kao i ovaj svet dizajniran za dešnjake.
On ima nevidljivo „podrazumevano podešavanje“.
Jezička „fabrička podešavanja“ su pomalo zastarela
Razmislite, kada pomenemo reči kao što su „lekar“, „advokat“, „pisac“, „programer“, koja vam se prva slika pojavi u glavi – muška ili ženska?
U većini slučajeva, podrazumevamo da je muška. Ako je u pitanju žena, često moramo posebno da naglasimo „žena“, na primer „lekarka“, „programerka“.
Suprotno tome, retko kada kažemo „muški medicinski tehničar“ ili „muški sekretar“, jer u ovim oblastima, podrazumevana slika ponovo postaje ženska.
Zašto je to tako?
Ovo nije ničija zavera, već jednostavno zato što je naš jezik veoma star sistem, čija su se „fabrička podešavanja“ formirala pre nekoliko stotina, pa čak i hiljada godina. U tim vremenima, društvena podela poslova je bila vrlo jasna, i većinu javnih uloga su igrali muškarci. Stoga je jezik „muški rod“ postavio kao „podrazumevanu opciju“ za opisivanje ljudskih profesija i identiteta.
„On“ ne samo da predstavlja muški rod, već se često koristi za označavanje osobe nepoznatog pola. Baš kao da je u sistemu, Čovek = on. A „ona“ postaje „opcija B“ koju treba posebno označiti.
To je kao one makaze dizajnirane samo za dešnjake, ne namerno da nekoga isključe, ali to zaista čini da se druga polovina ljudi oseća „izvan glavnih tokova“ i „onima koje treba dodatno objasniti“.
Jezik ne samo da opisuje svet, on ga i oblikuje
Možda ćete reći: „To je samo navika, da li je toliko važno?“
Vrlo je važno. Jer jezik nije samo sredstvo komunikacije, on tiho oblikuje naš način razmišljanja. Koju vrstu reči koristimo, to određuje kakav svet možemo da vidimo.
Ako u našem jeziku reči koje predstavljaju snagu, mudrost i autoritet uvek podrazumevano upućuju na muški rod, onda ćemo podsvesno te osobine više povezivati s muškarcima. Postignuća i postojanje žena postaju nejasni, čak „nevidljivi“.
To je kao stara gradska mapa na kojoj su ucrtane samo neke glavne ulice od pre nekoliko decenija. S tom mapom, naravno, možete pronaći put, ali sve novonastale četvrti, metro stanice i predivne uličice, nećete videti.
Naš svet se odavno promenio. Žene, baš kao i muškarci, briljiraju u svim industrijama. Naši društveni identiteti su mnogo bogatiji od samog „on“ ili „ona“. Ali naša jezička „mapa“ se previše sporo ažurira.
Da našem jeziku uradimo „nadogradnju sistema“
Šta onda da radimo? Ne možemo valjda baciti jezik i početi iznova?
Naravno da ne. Ne moramo da bacimo ceo grad, samo treba da ažuriramo tu staru mapu.
Kao što smo počeli da dizajniramo specijalne makaze i alate za levoruke, tako možemo svesno da „nadogradimo“ naš jezički alat, da ga učinimo preciznijim, inkluzivnijim, sposobnim da odražava stvarni svet.
1. Učinimo „nevidljivo“ vidljivim. Kada znate da je osoba ženskog pola, slobodno koristite reči kao što su „glumica“, „šefica“ ili „osnivačica“. To nije nikakva posebnost, već potvrda i proslava činjenice: da, i one su prisutne u ovim važnim ulogama.
2. Koristite inkluzivnije izraze. Kada niste sigurni za pol, ili želite da obuhvatite sve ljude, možete koristiti neutralnije reči. Na primer, umesto „gospodo“, koristite „poštovani/e“ ili „svi“, a za opis grupe koristite neutralne termine kao što su „vatrogasci“ ili „medicinsko osoblje“.
Ovo se ne tiče „političke korektnosti“, već „preciznosti“. To je kao da svoj mobilni sistem nadograđujete sa iOS 10 na iOS 17, ne zbog mode, već da bi bio funkcionalniji, moćniji i u korak s vremenom.
Svaki put kada odaberemo inkluzivniju reč, dodajemo nove detalje našoj misaonoj „mapi“, čineći nekada zanemarene uglove jasnijim i vidljivijim.
Preći jezičke barijere i videti veći svet
Kada prebacimo pogled sa okoline na svet, ova „nadogradnja“ jezika postaje još važnija.
U komunikaciji s ljudima različitog kulturnog porekla, mi ne prevodimo samo reči, već prelazimo i granice razmišljanja. Otkrićete da se u različitim jezicima kriju potpuno drugačija „podrazumevana podešavanja“ i načini gledanja na svet.
Da bismo zaista razumeli drugu osobu, bukvalan prevod nije ni izbliza dovoljan. Potreban nam je alat koji zaista razume kulturu i kontekst, koji nam pomaže da srušimo prepreke i uspostavimo iskrenu vezu.
Upravo u tome leži smisao postojanja alata poput Intent-a. To nije samo aplikacija za ćaskanje; njena AI funkcija prevođenja pomaže vam da razumete suptilne kulturne razlike iza jezika, omogućavajući vam da vodite duboke i srdačne razgovore s ljudima iz bilo kog kutka sveta.
Na kraju krajeva, bilo da se radi o nadogradnji našeg maternjeg jezika, ili o prevazilaženju nacionalnih granica radi razumevanja drugog jezika, težimo istoj stvari:
S otvorenijim umom, da vidimo stvarni, potpuniji svet.
A sve to može početi promenom jedne reči u našem govoru.