Da li mislite da je jezik vaš najveći neprijatelj kada studirate u inostranstvu? Pogrešno!

Mnogi ljudi, kada razmišljaju o studiranju u inostranstvu, uvek imaju glas u glavi koji ih pita: "Da li sam ja zaista spreman za to?"

Brinemo se da naš jezik nije dovoljno dobar, da naša ličnost nije dovoljno otvorena, i bojimo se da ćemo, poput presađene biljke, uvenuti u nepoznatom tlu. Stojimo na obali, gledajući prostrani okean studiranja u inostranstvu, istovremeno žudimo za njim i plašimo ga se, oklevajući da uskočimo.

Ali šta ako vam kažem da uspeh u studiranju u inostranstvu nikada nije zavisio od vašeg nivoa engleskog jezika, već od nečeg potpuno drugačijeg?

Studiranje u inostranstvu je kao učenje plivanja – poenta nije u plivačkoj veštini, već u tome da li se usuđujete da uđete u vodu.

Zamislite da želite da naučite da plivate u moru.

Možete naučiti napamet sve knjige o plivanju i vežbati kraul i prsno plivanje do savršenstva na kopnu. Ali dok god se ne usudite da uskočite u vodu, nikada nećete naučiti.

Studiranje u inostranstvu je taj okean, a jezičke veštine su samo vaša tehnika plivanja.

Oni koji zaista "nisu sposobni" za studiranje u inostranstvu nisu oni čije plivačke "veštine" nisu savršene, već oni koji stoje na obali i nikada ne žele da se pokvase. Oni se plaše hladne vode (kulturni šok), brinu se da im plivanje neće izgledati dobro (strah od sramote) ili čak uopšte ne znaju zašto bi trebalo da uđu u vodu (nejasni ciljevi).

Oni ostaju na udobnoj plaži, gledajući kako drugi jašu talase, i na kraju ne nauče ništa, vraćajući se kući sa telom punim peska.

Oni koji se zaista vraćaju s punim rukama (tj. sa iskustvom) jesu oni koji su hrabro uskočili. Možda će se zagrcnuti vodom (reći nešto pogrešno) ili ih talas prevrne (naići na poteškoće), ali upravo u tim ponovljenim naporima osete uzgon vode, nauče da plešu sa talasima i na kraju otkriju onaj prelepi i raznoliki novi svet ispod površine mora.

Dakle, suština pitanja se menja. Nije "Da li sam dovoljno dobar?", već "Da li se usuđujem da uskočim?"

Kako se iz "posmatrača sa obale" pretvoriti u "hrabrog plivača"?

Umesto da navodimo gomilu negativnih etiketa "nije za studiranje u inostranstvu", hajde da pogledamo kako razmišlja hrabri "plivač".

1. Prihvatite talase, umesto da se žalite na temperaturu vode.

Ljudi na obali će se žaliti: "Voda je previše hladna! Talasi su preveliki! To je potpuno drugačije od našeg bazena kod kuće!" Misle da su toaleti u inostranstvu prljavi, da im hrana ne odgovara i da su navike ljudi čudne.

Plivači, međutim, shvataju: Ovo je prosto kako okean jeste.

Neće očekivati da se okean promeni zbog njih, već će naučiti da se prilagode njegovom ritmu. Ako je bezbednost loša, naučiće da se zaštite; ako im hrana ne odgovara, otići će u azijski supermarket i sami kuvati. Znaju da "kada si u Rimu, ponašaj se kao Rimljani" nije odricanje, već prva lekcija preživljavanja u novom okruženju. Poštujući pravila ovog okeana, zaista ćete moći da uživate u njemu.

2. Prvo "kretanje", pa tek onda "elegancija".

Mnogi ljudi se ne usuđuju da progovore strani jezik, baš kao što se plaše da će im se smejati zbog loše tehnike plivanja. Uvek želimo da sačekamo dok nam gramatika i izgovor ne budu savršeni pre nego što progovorimo, a rezultat je da budemo "nevidljivi" tokom celog semestra na časovima.

Pogledajte studente iz Južne Amerike – iako im je gramatika "raspad sistema", usuđuju se da govore glasno i samouvereno. Oni su kao oni koji su tek ušli u vodu, ne mare za pozu, već samo grčevito plivaju. A rezultat? Oni napreduju najbrže.

Zapamtite, u zoni učenja, "grešenje" nije sramota, već jedini put do rasta. Vaš cilj nije da prvog dana plivate na nivou olimpijskog zlatnog medaljiste, već da se prvo pokrenete i ne potonete.

Ako se zaista plašite da progovorite, možda bi bilo dobro da prvo nađete "pojas za plivanje". Na primer, aplikacija za ćaskanje poput Lingogram, čiji ugrađeni AI prevod u realnom vremenu može vam pomoći da prvo skupite hrabrost i komunicirate sa ljudima širom sveta. Može vam pomoći da eliminišete strah od komunikacije, a kada steknete samopouzdanje, polako ćete pustiti "pojas za plivanje" i plivati dalje sami.

3. Znajte ka kojem pejzažu želite da plivate.

Neki ljudi idu da studiraju u inostranstvo samo zato što "svi tako rade" ili "žele da poboljšaju engleski". To je kao neko ko uskoči u more, ali ne zna gde da pliva. Lako će se vrteti u mestu, osećati se izgubljeno i na kraju će se iscrpljen popeti nazad na obalu.

Pametan plivač zna svoj cilj pre nego što uđe u vodu.

"Želim da naučim engleski dobro, kako bih mogao da čitam najnovije naučne radove." "Želim da iskusim različite kulture, kako bih razbio svoje ustaljene obrasce razmišljanja." "Želim da steknem ovu diplomu, kako bih se po povratku u zemlju zaposlio u određenoj industriji."

Jasan cilj je vaš svetionik u prostranom okeanu. Daje vam motivaciju da istrajete kada naiđete na poteškoće i omogućava vam da znate da je sve što radite korak ka tom pejzažu iz snova.

Niste "nesposobni", samo vam je potrebna "odluka".

Na kraju krajeva, ne postoje ljudi koji su "rođeni" da studiraju ili da ne studiraju u inostranstvu.

Studiranje u inostranstvu nije kvalifikacioni ispit, već poziv na samopreoblikovanje. Njegova najveća korist je što vam pruža priliku da razbijete sve svoje negativne predstave o sebi iz prošlosti i da otkrijete snažniju, fleksibilniju verziju sebe za koju niste ni znali da postoji.

Zato, prestanite da se pitate "Da li sam sposoban za to?" Pitajte se: "Koja osoba želim da postanem?"

Ako žudite za promenom i želite da vidite širi svet, onda više ne oklevajte.

Taj okean, čeka na vas.