Prestanite da krivite svoje godine – pravi razlog zašto ne uspevate da naučite strani jezik možda će vas iznenaditi

Da li ste se i vi nekada uzdisali: „Eh, kad bih barem počeo/počela da učim engleski kao dete, sada sam već star(a) i mozak mi je otupeo.“

To je rečenica koju je skoro svako od nas čuo, pa čak i izgovorio. Gledamo decu koja su odrasla u inostranstvu i koja za samo nekoliko meseci progovore strani jezik tečno, i tako dolazimo do zaključka: učenje jezika ima „zlatni period“, a kada ga propustite, više nema povratka.

Ali šta ako vam kažem da je ova ideja možda pogrešna od početka do kraja?

Odrasli teško uče strani jezik – pravi problem nije u vašim godinama, već u tome što koristimo pogrešnu metodu.

Hajde da objasnimo to jednom jednostavnom pričom

Zamislite da učite da kuvate.

Prvi tip ljudi, nazovimo ga „mali šegrt“. On je dete, i pošto je gladan, želi da nauči da kuva. Svakog dana je pored majke, posmatra kako ona seče povrće, kako dodaje so. Počinje sa najjednostavnijim zadacima – pomaže u pranju povrća, dodaje tanjire. Možda ne zna šta je „Maillardova reakcija“, ali zna da je meso najukusnije kada je prženo do hrskavosti. Pravio je mnogo grešaka, na primer, pomešao je šećer sa solju, ali svaki put kada pogreši, odmah oseti rezultat. Njegov cilj je jasan: da napravi obrok koji će ga zasititi. On koristi kuhinju, ne izučava je.

Drugi tip ljudi, nazovimo ga „teoretičar“. On je odrasla osoba koja je odlučila da „sistemski“ uči kuvanje. Kupio je gomilu debelih knjiga o teoriji kuvanja, proučava molekularnu strukturu različitih sastojaka, pamti precizne recepte za razne soseve. Može da vam nabroji 10 različitih tehnika sečenja, ali nikada nije zaista isekao ni jedan luk. Kada konačno uđe u kuhinju, glava mu je puna pravila i zabrana, boji se da temperatura nije prava, da neće pogoditi pravu količinu soli. Kao rezultat toga, čak i jednostavno prženo jaje priprema drhtavo.

Primećujete li?

Deca uče jezik kao „mali šegrti“. Nalaze se u okruženju u kojem moraju da komuniciraju, prinuđeni su da progovore da bi stekli prijatelje, dobili igračke, izrazili „Gladan/gladna sam“. Ne zanima ih da li je gramatika savršena, već samo da li ih druga osoba razume. Uče kroz imitaciju, pokušaje i greške, i neposrednu povratnu informaciju. Jezik je za njih alat za rešavanje problema.

Većina odraslih, međutim, uči jezik kao „teoretičar“. Nosimo debele gramatike, pamtimo liste reči koje nikada nećemo koristiti, i mučimo se oko toga da li posle „he“ ide „is“ ili „are“. Jezik tretiramo kao duboku akademsku disciplinu za izučavanje, a ne kao alat za komunikaciju. Bojimo se da pogrešimo, bojimo se da se osramotimo, a rezultat je – ovladali smo gomilom pravila, ali ne možemo da izgovorimo ni jednu celu rečenicu.

Vaš „odrasli mozak“ je zapravo vaša supermoć

Uvek mislimo da je „prazan list“ mozak deteta prednost, ali zanemarujemo pravi adut odraslih: kogniciju i logiku.

Dete možda zna da kaže „Želim vodu“, ali ne može da razgovara sa vama o dubljem značenju filma ili da objasni složen društveni fenomen. A vi, kao odrasla osoba, već posedujete ogromnu bazu znanja i jedinstvenu perspektivu gledanja na svet. Ovo nisu prepreke za učenje, već vaši najdragoceniji odskočni kamenčići.

Pitanje je kako aktivirati ovu supermoć? Odgovor je jednostavan:

Prestanite da budete „jezički teoretičar“, počnite da budete „korisnik jezika“.

Kako zaista „naučiti“ jezik, kao „mali šegrt“?

1. Pronađite svoju „glad“: Ne učite jezik samo zbog učenja jezika. Zapitate se, zašto zaista želite da ga naučite? Da li je to da biste razumeli film bez prevoda? Da biste mogli da razgovarate sa lokalnim stanovništvom na putovanju? Ili da biste mogli da razgovarate sa prijateljima na drugom kraju sveta? Ovaj konkretan i snažan cilj je vaša potpuna motivacija za nastavak učenja.

2. Počnite sa „prženim jajetom“: Ne izazivajte se odmah „državnom gozbom“. Zaboravite na složene, duge rečenice i filozofske debate. Počnite sa najjednostavnijim i najpraktičnijim „receptima“: Kako se predstaviti? Kako naručiti kafu? Kako razgovarati o vašoj omiljenoj muzici? Prvo savladajte ove stvari koje možete odmah koristiti.

3. Pretvorite svoj život u „kuhinju“: Stvorite okruženje u kojem uvek možete „zavrnuti rukave“. Najjednostavniji korak je da promenite sistemski jezik na svom telefonu na ciljani jezik. Bićete iznenađeni kako ćete nesvesno zapamtiti reči s kojima se svakodnevno susrećete. Slušajte strane pesme, gledajte strane serije, pustite da vas zvuk tog jezika okružuje.

4. Najvažnije: Pronađite nekoga s kim ćete „kuvati“: Nikada nećete naučiti da kuvate za druge samo čitajući recepte. Jezik je za komunikaciju, a njegova vitalnost leži u interakciji. Hrabro pronađite izvornog govornika za razgovor.

Znam da je ovaj korak najteži. Strah od greške, strah od neprijatne tišine, strah da druga osoba neće imati strpljenja... Osećaj je kao da ste pažljivo pripremili jelo, ali se bojite da će neko reći „nije ukusno“.

U takvim trenucima, dobar alat je kao strpljivi „sous-chef“, koji vam može pomoći da eliminišete strah. Na primer, aplikacija za ćaskanje kao što je Intent, koja ima ugrađen AI prevod u realnom vremenu. Možete hrabro da se sprijateljite sa ljudima širom sveta, a kada se „zaglavite“ ili niste sigurni kako da se izrazite, AI će vam prirodno pomoći, omogućavajući da se razgovor nesmetano nastavi. Daje vam pravu „kuhinju“ sa sigurnosnom mrežom, omogućavajući vam da izgradite samopouzdanje kroz praksu, umesto da odustanete iz straha.

Dakle, prestanite da koristite godine kao izgovor.

Nije da ne možete da naučite, samo treba da promenite pristup. Vaš mozak nije zarđao, on je zapravo superkompjuter sa ogromnom količinom podataka, samo čeka da se pokrene pravi program.

Sada, zaboravite na te debele „kuvare“. Uđite u kuhinju, pronađite svoj prvi cilj i počnite da pravite svoje prvo „jelo za razgovor“.

Idite na Lingogram i pronađite svog prvog partnera za ćaskanje.