Зашто је ваш енглески „граматички исправан“, али странци само одмахују главом?

Да ли сте икада имали овакво искуство?

Причате са страним пријатељима, ви сте јасно изговорили сваку реч исправно, а граматика је била беспреkorna, али израз лица саговорника постао је помало чудан, а атмосфера се у тренутку заледила.

Или, послали сте поруку путем преводилачког софтвера за коју сте мислили да је врло аутентична, а одговор који сте добили био је: „Sorry, what do you mean?“

Често мислимо да је учење страног језика само учење речи и памћење граматике, попут склапања машине: ако су делови исправни, радиће. Али занемарујемо најважнију ствар: комуникација није склапање машине, већ кување јела.

Тајна комуникације није у „сировинама“, већ у „фinesи“

Замислите да сте кувар.

• Речник, су разне намирнице у вашим рукама: говедина, кромпир, парадајз.
• Граматика, су основни кораци кувања: прво уље, па лук и бели лук.

Већина људи се ту заустави. Мисле да, све док су састојци свежи (богат речник) и кораци исправни (граматика без грешке), сигурно могу да направе укусно јело.

Али прави „мајстори kulinarstva“ разумеју да успех јела често зависи од оних невидљивих ствари: правилног дозирања топлоте, зачињавања, и разумевања укуса гостију.

То је, у комуникацији, „тактичност и примереност“. Не ради се о томе да ли сте рекли „исправно“, већ о томе да ли сте рекли „пријатно“ и „прикладно“.

Узмимо најједноставнији пример.

Пријатељ који је тек почео да учи енглески, срео је старијег страног клијента и срдачно га поздравио: „How are you?“

Граматички и вокабуларно, ова реченица је 100% исправна. Али то је као да, када угошћавате уваженог госта, директно послужите тањир домаће салате од краставаца. Иако није погрешно, ипак се чини недовољно формално, чак помало неhajно. У оваквој прилици, много одмереније „How do you do?“ више личи на пажљиво припремљено предјело које у трену може подићи ниво целе гозбе.

Рећи „исправно“ је техника; рећи „примерeно“ је уметност.

Опрез! Немојте свој „специјалитет“ претворити у „катастрофално јело“

Међукултурна комуникација је као кување за госта из далека. Морате разумети његов укус и културне табуе, иначе ће ваши „гурмански специјалитети“ вероватно постати „катастрофално јело“ у његовим очима.

Чуо сам једну истиниту причу:

Једна кинеска делегација је посетила Јапан, а по повратку, јапанска страна је вођи делегације, жени, поклонила прелепу порцуланску фигуру „ракунског пса“ (狸猫).

Јапанска страна је сматрала да ракунски пас у јапанској култури симболизује доношење богатства и просперитета, успешан посао, и да је то изузетан благослов.

Али кинеска вођа делегације је била запањена. Јер у нашем културном контексту, „лисица“ или „ракунски пас“ се често повезују са негативним речима попут „лукавости“ или „лисичјег духа“ (врста женског демона, femme fatale). Добронамeран благослов, због разлике у културном „зачињавању“, умало је постао увреда.

То је као да сте с ентузијазмом послужили врло љуто јело пријатељу из Гуангдонга који не једе зачињено; ви мислите да је то врхунска посластица, а он би могао бити толико љут да не може да проговори.

Често препреке у комуникацији не проистичу из језичких баријера, већ из јаза у културном пореклу. Често несвесно користимо сопствени „рецепт“ (културне навике) да бисмо кували за друге, заборављајући да питамо: „Какав укус волите?“

Како постати „мајстор комуникације“?

Дакле, како можемо овладати „фinesом“ комуникације, тако да сваки разговор буде тачно онако како треба?

1. Немојте бити само „сервисер јела“, већ будите „дегустатор“. Не брините само о изношењу сопствених ставова, већ научите да посматрате реакције друге стране. Његова микроекспресија, пауза, све то може бити оцена вашег „јела“. Више слушајте, више посматрајте, више осећајте, и полако развијајте своје комуникативне „пупољке укуса“.

2. Разумите свог „госта“. Ко вам се обраћа? Близак пријатељ или озбиљан пословни партнер? Млађа особа или старија? Да ли се разговор одвија на опуштеној забави или на формалном састанку? Баш као што кувар прилагођава јеловник различитим гостима, тако би и ми требало да прилагодимо наш начин комуникације различитим саговорницима и ситуацијама.

3. Имајте „АИ помоћног кувара“. У данашњем глобализованом свету, немогуће је да овладамо сваким културним „рецептом“ на свету. Али срећом, технологија нам може помоћи.

Замислите, да постоји алат који вам не само да помаже да преведете „састојке“ (речи), већ вам и говори какав укус има ово „јело“ (ову реченицу) у култури саговорника, и са којим „интензитетом“ (тоном) би требало да је изговорите – зар то не би било сјајно?

Управо то ради Intent. Није само преводilaчки алат, већ је више као комуникацијски асистент који разуме културу. Његов уграђени АИ може да разуме дубље значење и културни контекст разговора, помажући вам да избегнете неспоразумe настале услед „културног несклада“, обезбеђујући да свака реченица коју „сервирате“ учини да се друга страна осећа пријатно и поштовано.

Када треба да комуницирате са људима широм света, нека Lingogram постане ваш „АИ помоћни кувар“, који ће вам помоћи да сваку комуникацију претворите у пријатно „гастрономско путовање“.

На крају крајева, крајњи циљ језика није да покажете колико речи знате, већ да успоставите везу са другим срцем.

Прави мајстор комуникације није „штребер“ са изванредним памћењем, већ „топао човек“ који разуме људску душу.

Нека сви од „шегрта“ који само памти рецепте, израстемо у „мајстора комуникације“ који језиком може да „кува“ топлину и поверење.